Сликам
једним потезом,
дуж путање
загубљених надања.
У последњем дану
неспокоја,
дајући му облик
раног свитања.
На длану,
линијом одбегле
судбине.
Беспрекорно,
по звезданом трагу
њеног зачетка.
Чекам је на прагу
позлаћене зоре.
И гледам у празно.
Видим само,
окопнело море,
на ивици бескраја
и новог почетка.