Када би се прескочила ноћ
и преостао само један дан,
грленим речима призван,
на платно живота пренесен,
у књигу над небом записан,
пламеном реком обојен,
анђеоском ауром опасан,
бисерним сјајем обасјан,
вечном лепотом извезен,
дахом ветрова понесен,
миомирисима зачињен,
временски неограничен
остао би у погледу занесеног
песника, за свагда уписан!
Такав дан, био би му потаман.