ПЕСМА

Често су куле надања
стене камена сурог.
Распоулћене даљине
неисписаних путања.

И узалуд стискам руке.
Узалуд отирем сузе
испод свода замуклог.

Запеваћу из свег гласа,
у свим нијансама таме.
Без јецаја сувишног.
Једном. Можда.