Два знанца, два пријатеља,
једнако тишти пролазност.
Загледани у бесконачност,
времешни мост и старац,
лицем у лице, нетремице, посматрају се.
Препознају се. Добро се знају.
Од кад постоје.
речи,
о љубави и пролазности,
размењују.
Гледају се два прелаза.
Први речне обале спаја,
други два нараштаја.
Сваки човек је мост.
Има свој век и одјек.
Разумеју се два прелаза.
Tерет година, мирно носе.
Кораке туђе на плећима,
стрпљиво подносе.