Ова ноћ није као свака
Такве су ноћи
ни једна
не би једнака
Свака ће
на свој начин
у пар корака
сатнице обићи
Једну пропушта
другу ће стићи
Свака ноћ
велове спушта
косе над реком
распушта
до површине
кристално
бистрих вода
У чијем се одразу
свечано огледа
Ова ноћ ретке
дарове носи
мирис са реке
ветар у коси
Помиловаћу јој
власи меке
замирисаће капи морске
из земље далеке
мирисом смреке
Ова ноћ
вео са лица шири
жели да сазна
хоће да завири
Кроз прозор мали
да се увуче
у наслоњач стари
да се завуче
Одећу покрај себе стави
и на слици мог сина
осмех остави