Живом ватром из ока,
широке облаке кујем.
Небеске куле додирујем.
Осликане призоре видим,
светлост у мраку осећам.
Умишљена обличја
на сводовима неба тражим.
Очарано срце се занело,
ка њима се уздигло.
Надахнуте речи у стихове нижем,
да риме песмом уобличим.
У кошари од ветра их носим.
Али само на земљи,
само на земљи, чврсто стојим