Киша није спрала нектар
са латица ружа.
Ветар није расуо бехар,
нити је Сунце
миловало косу.
Уместо тога,
немерљива тежина,
реч са усана просу.
Завија одмориште
у скровишту чекања.
Сагорева визију,
посред надања.
Кап по кап,
улива отрежњење.
Све што постоји,
може бити и не мора.
Опомена је пред свако
очекивање.