Који део мене је у целини само мој,
а који и није, признајем, не знам.
Не осећам, само донекле наслућујем,
да ни један једини, није сасвим свој.
Спојен са неким, другим енергијама,
шири и сакупља прозирни непробој,
плута у маглини, скоро невидљивој.
Напаја се у светлости недодирљивој.
При сваком удисају, као при издисају,
некуд унаоколо, даљином, у бескрај.
Шта значи и чини зрно песка у једној,
јединој капи океана, случајно просутој?