I
Видиш ли на обзорју неба
одраз божанскг светла?
Просијава искрама природне
магије.
Чујеш ли у њима одјеке звона
апсолутне хармоније?
То је опомена пред још једно,
сувишно окајање.
Чему?
Донеће тренутно олакшање.
Не и разумевање.
Пробуди се,
закорачи у ново свитање!
II
Слушам и чујем,
како ми дамари срца
све јаче трепере,
при сваком кораку,
који би рађе у познатом
смеру да одлута.
Свуда,
куда га погрешне наводе стазе,
до мрачних застора предрасуда.
Да у мени нема,
још довољно простора,
за нове путоказе.
И снаге,
да се и у малим стварима,
открију чуда.