Позови ме на једрење тамо,
где процвало растиње,
претиче оштро камење.
Задимљене магле се бистре,
а жалост,
данак смеху не узима.
Где јутро, модрим обалама
руковет стихова простире.
Осмехом кишним шапуће
песму древних поколења.
Милује беле облаке и сања.
Сања место, где вечни пламен
тајну живота, огњем исијава.
Позови ме на једрење тамо,
где знамен четири капије света,
јужним ветаровима саопштава
древне тајне, у ведрим ноћима.
Уронимо у праисконско сећање.
Тада ми изреци обећање.