Неће ме покосити промашен дан,
ни поодмакла ноћ.
Нећу утонути у празан трен,
нити ћу у спутаном погледу клонути.
Прелистаћу књигу живота.
У старој књизи, други ћу лист окренути.
Можда ми се учини нов,
или сам му кад год, прескочила наслов.
Покушаћу да зађем између листова,
на она места, даље од наслова.
У затамњене делове,
које сећање радо запоставља.
Између прескочених редова,
неког занемареног поглавља.
И скривени му смисао одгонетнем.
Онај дубљи, прикривен,
у слојеве прашине умотан.
Можда нешто ново у старом,
у другом светлу уочим.