Немој ми никада више,
нешто ново рећи,
нити лепу реч обећати.
Неће ме пронаћи.
Та прича је одавно,
на пола корака застала,
и у неповрату минула.
Временом се нешто друго
из старе локве покренуло,
тражећи ниске, сјај бисера
под узгављем неба.
И у нова обећања стало.
Нешто се препознало.
Понекад се догоди,
да се део тебе поново роди.
Чудом се изроди.
Јер ружом облака
златна кула одбљескује,
низом унизана у очи моје.
Од свитања до сумрака.
Са сјајем Сунца
и ниском живих прича,
пламеном љубави
искушења и мача.