Увек некога угледамо
први пут
и видимо последњи пут,
а не знамо.
И док речи му слушамо,
одјек им развејавају даљине.
Капљица времена,
као у трену исклизне.
Све што дневамо и сневамо
кратко бива и пребива.
Сужава се кретање
у одразу кругова на води.
Само је жеља, увек жива.
До последњег корака нас води,
док јој се прапорци њишу
и не исцури пешчани сат.
А тај први и последњи сусрет,
не престају у нама да дишу.