Када наиђе невољан дан,
снови се преобуку.
Гиздаву одећу брзо свуку,
у црно – бело се пресвуку
и притаје у неком ћошку.
Рањиву су мисао привукли,
у слепу улицу залутали,
на погрешној страни застали.
Склопи дланове колико можеш
и замоли своје одбегле даљине,
постојеће и неслућене висине,
да ти и најмања
заискри светлост.
И присетиш се шта од тог дана,
заиста желиш.