Надвија се врлет ненадвишена
изнад два ока несагледана.
Зјапе очи затамњене,
пећине две неомеђене.
Ћуте гнезда неисплетена,
птице неиспеване.
Шуме речи неизречене,
копне жеље неостварене.
Очи без лица,
као два пута неиспитана.
Један у прошлост недоречену,
други у судбу неисписану.
Где за сада, измеду сна и јаве,
капљу понором врела неоглашена.