Не бих знала, не бих знала,
ни уз румено лице зоре,
ни уз бледило поноћне Луне.
Немам поглед свеобухватан,
нити је довољно јасан.
Не могу поуздано рећи.
Пажљиво слушај.
Негде на свету постоје речи
које имају неког смисла,
не могу се лако порећи.
Чекају на нас од давнина,
наткриљују време.
леже неоткривене.
Овде и сада, у овај час,
подједнако сам удаљена
од лажи и могуће истине.
Само упијам избистрен
поглед, настале тишине.
Гледај, као да танка
линија, оку невидљива,
на празноме небу мапу
осликава.
Зажмури.
Искрашће ти се
погледи у недоглед
и видећеш само обрисе
невиђеног.
Зажмури.
Угледаћеш необичне ствари,
изван граница познатог.
Причиниће ти се,
у немерљивом делићу
секунде,
да можда и нисмо сасвим сами,
одавде,
до следеће светлосне декаде.