Мисао моја оплођена
маштом уобличена,
у пространству безгласја,
чека.
Стрпљиво чека свог
небеског водича.
Зеницом
свевидећег ока Универзума
одасланог.
Да дође и подржи је,
да не посрне
пред обиљем дарова,
универзалне матрице
постојања.
И не досегне их.
Очекује његов благослов
зрењу,
да се заметнуто семе
плодом преобрази.
Марина Тот
Песма написана 15.10.2010. године