Слушај како дишу сати
стаништима чекања.
Изнад хтења и бдења,
у скровишту ума мог.
На попришту искушења.
Осети како ми жеље,
капљу огрнуте сновима.
Нутрином бића рањивог.
Види, како ми у погледу
ничег нема, осим надања.
По једна слутња се искраде,
испред сваког очекивања.