(Утваре)
Седимо.
Седимо и ћутимо,
изнад облака,
изван светла,
изван сваког појма
о времену
На домак таме.
Сами.
Седимо у безименом свету
и ћутимо.
Ни погледи,
да нам се окрзну.
Две силуете,
које без речи седе
и разабиру мрак.
Препознају га,
удишу,
у њима је.
На домак светлости,
коју не виде.
Бежи им.
За сада.
Истргнути из стварности,
лишени сваке промисли
Седе и трају
ни у чему.
Немо.
Да проговоре,
вероватно би у томе
и дотрајали
Марина Тот
Песма написана 16.11.2009. године