Мрзну ватре

Исклизне младост
као сапуница.
Немири је носе.

У свитање бисерне росе,
увлачи се празнина.

Одблесак у оку гасне,
окрене се и нестане.
Даљином промакне.

Промиче и много више,
у животном току.
Време небески ати вуку,
траг се трагом брише.

Мрзну ватре.

Поглаље у наставцима,
све краће утиске,
може да упише.

С времена на време,
понешто и допише.

И то се брзо затре.

Leave a Comment