Дом ми је у близини шуме,
крај бусења мирисних трава.
На ободу долине, спокојно снује.
Крај видика, што ветровима струје.
Ливада се вазда шуми покорава.
Дубоком хладу, ширини грања.
Где сваки вихор донесе трвења,
да сунчев зрак пространства сања.
Дубинама столетног хлада,
широке крошње кидају мање.
Немају замах за њихање.
У скученом непроходу,
тешко се пробија младо грање.
Зато ми је кућа на ободу шуме,
уз ливаду у румено свитање.
Крај реке, што једнако тече,
кроз меку траву и ниже растиње.