Носићеш мој крст на души
док си жива!
За много тога си неоспорно
колико и ја једнако крива.
Била сам ти
камен у наручју,
отровна рана на попрсју,
кошмар на узглављу!
Господарице!
Газдарице!
Све нам је могло бити
сасвим другачије,
моја легендарна шефице!
Да смо се боље слагале,
сјајно би сарађивале,
све бих за тебе учинила
звезде са неба поскидала!
Али, ти за то ниси
нимало марила!
Штагод да сам ти наудила,
хировита ћуд ти се испољила!
Залутала си
у крајњу баналност,
што са своје позиције
никако ниси смела!
26.11.2008. године.
Аутор: Марина Тот