У времену
сазревања лета
једно касно поподне
лебди топлином мириса
позног летњег цвета
У том прелому зрелог лета
тешко се сабирају делови
мог једва одрживог света
Дубоко у себи осећам обесхрабреност
Погађа ме тежина живота,
једва сузбијам рањивост
Још не могу
да прихватим стварност
којој очигледно
нимало не смета
моје ново животно
устројство
И што је једно
блиставо детињство
нагло измењено
Несмотреним покретом
туђе руке
по ивици животног рулета
У пакленом трену
Стварност и не мари
за ову промену
Равнодушно ме посматра
из знатижеље пуке
Ништа јој не смата
Не спотиче се о моје јауке,
нити је и мало погађа
даља судбина детета
Које и не слути
шта се све догађа
током овог лета