Топло је и спарно
право летње вече
меко ушушкано
у баштенском жбуњу
одакле
малени кунић
полагано креће
да окуси
већ по мало суво
расцветано
ситно ноћно цвеће
Улицом
долазе комшије
пролазе људи
дечак на бициклу
у журби пролеће
Ту је преда мном
читав један свет
који као на длану нуди
сазнање о томе
колико је мало
потребно до једног
једноставног
лаког
и тако далеког
Корака. До среће.