Устаљена каскада
свакодневних корака,
од јутра до сумрака,
редовно сања,
да утрне и заустави
своју ритмику.
Да кораци промене
устаљену динамику,
и у врлети небеске,
на далеко се отисну.
И додирну
свилено бисерје облака,
распрше се у кишу
најсјајнјих облутака
и претворе небо
у празновање светлости.
У ватромет радости
и блиставила.
Далеко изван
једноличности и сивила.