Товар брига, кофер пун слика,
носи мисао што,
на пар корака од облака,
ходницима бесмисла лута.
На прелазу
од прозрачних снова
до неслућених јава,
у ништавило одлута.
Замагљену росу испија,
нејасне облике упија,
слуша неодређен призвук,
сустиже је мук.
За прошлошћу се не осврће,
не сме.
Нове листове не окреће,
не уме.
Колебања је ломе.
Сабери се мисли моја,
маме те слабости.
Испиј из врела живота
у будности.
Остало занемари.