Ловићу твоју сенку
у сред зенита
неизрецивог бола
на дну свог
безвременог
постојања
Дозиваћу те
шапатом мора
у одразу тајновите
шкољке постања
привикнута
на понирање у смеру
неиспитаних дубина
Где ћу те
засигурно срести
на рубу
недокучених даљина
једног по свему
изузетног дана.