Јесења прича

Овај обичан,
небом притиснут,
кишом орошен,
за кишобран заденут,
ветром заагребан,
у окопнело лишце уденут,
мрзовољан дан

-љубоморно чува
и стиска
свој драгоцени уникат.

Од лета преотет,
сунцем искован,
злаћани дукат.

Да купи и спусти
нам на длан,
још један, ушушкан,
раскошно оденут,
зрелом топлином проткан:
-ведар, јесењи дан.

Марина Тот
Песма написана 12.11.2008. године.

Leave a Comment