Овај дан има своју
необичну кружну путању.
Одбројава дуге сате ноћу,
колико ретке тренутке дању.
Клизе минути на далеком
северу и на јужним острвима.
Пристају на све пред часовима.
Нови дан стиже у поноћ свима.
У светлу најављује тмину.
у тмини светли кроз Васељену
и као никада до сада,
одјеком крати сопствену даљину.
Заволимо свој дан,
са мирисом обећавајућег јутра.
Сваки је посебан и богомдан.
Доживимо га, однеће га сутра.
Марина Тот
Песма написана 2008. године.