ЈЕЦАЈ

Јецај ноћну тишину,
на неозначеном
уздарју
на камену, слама

Пригушен глас
Замире у тами
Неоглашен.

Поглед,

жељом заведен
умишљене слике,
стазама слутњи
преотима.

Погрешне дарове прима

Ухваћену замку
хтења
у непознате се путоказе
узда

Путањом неизвесне
судбине хода.

Leave a Comment