(хватање за сламку-машту)
I
Послушај шуштање младог месеца
у сенкама крошњи природне магије!
Чујеш ли звук звона
удаљеног звоника
сопствене емоционалне носталгије?
То је опомена
пред још једно твоје неоправдано кајање!
Уколико их чујеш, пробуди се
и крени путем успона додирнуте савести!
Избави се, коначно,
из амбиса индивидуалне ништарије!
Прошири видокруг успаване свести!
II
Слушам и чујем како ми дамари срца
јаче трепере при сваком кораку
који би радије у супротном правцу кренуо
да у мени нема довољно простора!
Толико колико траје трептај сцена
замишљаних у свету идиличних слика
моје прикривене маштарије!
Марина Тот
Песма написана 12.08.2008. године.