Ноћ се лагано под кожу увлачи.
Притиска ме тешка рука њена.
Преда мном бистро море сјаји,
к’о велика суза једна.
Разливене звезде,
на лицу таласа зачарано,
једва да трепере.
Лелујава опсена.
Ухватићу их,
ухватићу њихов шум,
док лутам сама
далеко негде,
где месечев срп
пучину цепа.
Пењем се високо некуд,
стазаом искушеника,
занесено.
Само због тебе.
Кренућу далеко,
трагом своје душе,
да ухватим једну
искру вечности.
Само за тебе.
Марина Тот
Песма написана 20.08.2009. године