Писак.
Гласом без речи,
мисао је склизнула
к’о перо,
у свој немир.
Преображена
у вечност,
птица ругалица
сабира делиће
свог постојања
у њој.
Спуштам је
у клупко од
снова.
Искораком
у непознато,
спирам утиске
који су ми се
у души удомили
Да измолим спасење
за наредни дан.