Писак!
Гласом без речи, мисао је као перо
склизнула у свој мир.
Сабирам делиће свог
постојања у њој
Спуштам је у постељу од снова.
Дахом лаганог ветра, урања у тихост своју.
Искорак правим.
Очима унизаним у звездане перле
утиске спирам,
који су ми се у души удомили.
Да измолим спасење
за наредни дан.