Води ме, води,
у своје зачаране снове.
Пењи се, пењи
на умишљене облаке,
који заправо, негде,
можда и постоје.
Крени одмах првим,
другим,
трећим и ко зна којим
степеником,
у редоследу
повезаних корака.
Убрзаних, хитрих,
задиханих.
Гледај,
прескочих
и последњи степеник!
Пожури!
Да ме стигнеш
пре сунчевог заласка
и не пустиш до свитања.
Марина Тот
Песма написана 04.08.2008. гоине.