Није, колегинице моја,
само твој супруг у питању.
Многи су јутрос мобилисани,
рано, при свитању.
Није твој супруг,
за којег толико стрепиш, најмлађи.
Осврни се око себе
и присети се деце
одведене јутрос и ових дана
у сурово наручје,
на крваво бојиште,
на камен међаш туђи.
Није далеко од нас
вапај мајки и запомагање нејачи.
Не, нажалост,
нису то само празне приче,
из застрашујућих хорора,
ружних бајки
и сваколиких ноћних мора.
Ова ситуација је
неупоредиво гора!
Не, мила моја,
докле ти седиш
и ревносно пишеш свој дневни извештај,
недалеко од нас
бесмислено, на обе стране гине
читав један млад и снажан нараштај!
20.8.2008. године.
Аутор: Марина Тот