Кад наиђе неко време туђе,
на крилима сени долеће,
доба цветања у неповрат одлази.
Разбокорена ведрина вене.
У неко друго сазвежђе се улази.
Где одјеком прошлих времена,
другачије мирисе удишемо.
Што тиња у јутра пригушена,
лириком прошлих осећања.
Мисао раскриљује.
Где смо данас,
где бејасмо и где нисмо били.