Сенку ми страх,
на прстохвату надања топи.
Жеља,
у зеници севидећег,
копни и сања
неко ново постојање.
Далеко,
у сазвучју простора
и времена,
на граници немогућег.
Где од одјека
пређене путање,
стрепи.
Марина Тот
Песма написана 13.12.2009. године