ЕХО

Сенку ми страх,
на прстохвату надања топи.

Жеља,
у зеници севидећег,
копни и сања
неко ново постојање.
Далеко,
у сазвучју простора
и времена,
на граници немогућег.

Где од одјека
пређене путање,
стрепи.

Leave a Comment