Слике у мраку распредају своје приче.
На недовршене портрете личе.
Наиђу и нестану, изгубе облик и потону.
У трену промакну, у заборав склизну.
Слике у мислима, пред склопљеним очима.
У жељама.
Мењају контуре даљинама на хоризонту.
Времену точкове зањишу, неухватљиве,
сред пешчане дине небеске, варљиве.
Да читав живот и свет, оком сањалице промине.
Под млечном завесом распршеног маслачка.
На осетљивој путањи од смеха до плача.
И као да су одувек, постојала у нама,
обличја нестварна , прахом снова оцртана.
у откуцају била, уврежена у венама.
Расплинутих боја, с’ меким нијансама.
У души сањара, са немирним мислима.