Ђердан нанизаних бисера
дубинама простора лебди,
одабране низове следи.
Судбино предиљо, тако ти
преслице богова, застани,
јасније поруке нам проследи,
достави их повољним током.
Фијучу ветрови над реком,
повремено ућуткани муком,
по неког, урушеног ђердана,
током испретураних година
и насумично разуђених дана.
Плаче симфонија свих времена
над нама, ретке бисере расипа
по блату и забаченим дољама,
где неко их, понекад, и пронађе
у самониклим дивљим ружама.
Где је бујица живота узаврела
и навире у сливу бистра врела,
младим, пурпурним пољима.
А бисери повремено бљесну
и сјаје, док и они не потамне
расплетени на уморним рукама.