Волим те!
Дозволи ми
да несметано,
ходам, идем,
посматрам
и дишем!
Молим те!
Беспрекорни
критичару
сваког делања
мога.
Покорни
историчару
кретања
свога,
широм палете
свевековне
лепоте до
крајњег
сарказма
тегоба
свељудске
и моје
голготе!
Преклињем те,
подсети ме
умисленим
речима
чега
за мене
лепог
још може
да има
у твојим
једнако
недокучвим
очима.
У теби, коме
у последње
време
престајем
уопште
и да се
обраћам.
Желим да
се ређе
што ређе
присећам
колико
дуго знам
и све више
осећам
другу страну
твоје лепоте!
Баци коску
добри мој
остарели,
случајем
зачети животе!
Објављено на датум 5.8.2008. године
Аутор: Марина Тот