Поноћ је.
Поноћи мукла реци
због чега штитиш,
од кога прикриваш
недела зверска,
недела подмукла?
На пола напукла
звоне звона,
гласом анђела:
-умилно!
Звоне звона
са нагореле,
скоро спаљене
црквице.
Не дају се упорно!
Звона благосиљана
ускршњим постом,
побожно кићена
тучаним мостом,
преко којег
ни грешна мисао
у свом зачетку,
не може прећи.
Звона је нежно
снагом искрене,
најчистије молитве
отклоне.
Да за навек, нестане
-згасне.
Звоне звона,
лелујају се на ветру.
Одолевају му.
Црквица нагорела
пустару краси
и не предаје се.
Никоме и ничему!