После свирача,
утишании гласови,
осипају се у окриљу ноћи.
Уместо руку,
глас свој неиспеван,
ка небу подижем.
Окови живота,
неправдом су уланчани.
Моја прича је хроника
изневерених осећања.
Само повлачење,
лош је сабеседник.
Бол крвотока дисањем
буди изгубљени сан.
Плодови снивања,
обнављају причу постанка.
Искорак правим.
Мисли истину траже.
Заобилазе раскршћа заблуда.
У новом поимању, буди се
поглед. Искристалисан, јасновид.