Бездану бездана,
прогнаних мученика.
Сами су те одабрали.
Уздигни се
из паклених ходника!
Савладај љутиту хрид очаја,
надмаши је, здроби!
Покидај окове умишљене коби.
Ублажи им чемер вапаја.
Укажи им на излаз,
крај широм отворених капија.
Које не виде.
Ослободи их заблуде,
да се не може досегнути
благослов најдубљег спокоја.
Који одбацују.
Очима не виде, слухом не чују,
душу зебњом окивају.
Мученици,
осврните се унаоколо!
Негде бисте га могли и пронаћи.
Уколико вам је стало.
Марина Тот
Песма написана децембра 2010. године