Београдски булевари
и нови и они стари,
потпетице у шетњу воде.
По киши светле у мраку,
сунчаним даном
широке осмехе нуде.
У јесен,пожуте, порумене,
понесу ветар у очима.
Чисте лишће пред кућама.
Зими чуче по мрачним
угловима и стиснуто дрхте
на леденим гранама,
са смрзнутим птицама.
С пролећа исписују веселе
песмарице по зидовима.
Али кад огране, врелина лета,
развезе се разнолика прича
по улицама и бројним кафићима.
И разлете речи, по парковима.
Зазвоне у столетним стаблима
мелодије знане и незнане.
Зашуште дрвећу вите гране
и потече, тај живот вијугави.
Тече и пуним замахом живи.
Да на далеко одјекује
и врви од јутра до мрака.
Ритмом исхитрених корака.