Оседлај гримизног коња
да све зазвечи
и потерај га,
да снег под копитом
запршти
и прах се усковитла
до врхова витих јела.
И као да сав свет
за тобом гори,
полети
у сусрет пашњацима,
на обали северног мора,
у пролеће.
Пашће ти успут,
на очи прамење
с’ дахом ледене магле.
У подножју гребена,
клесаног еонима снова,
које смо успели
да пропустимо.
Биће проткано
мирисом тек изниклог
очекивања.
Дођи на бесноме ату
у галопу.
Веруј ми,
бићу бржа и од ветра.