Појави се тако, као из далека.
Нејаснога лика, по некад, по нека.
Као да ме у заседи чека,
наиђе па нестане. И топла и мека.
Мила.
Чини ми се да је, одувек ту била,
око да изљуби,
што у њено стане.
Када у речима тишина настане
и сигуран корак се изгуби.
Снага понестане, а цео свет
се окрене и оком промине,
одмах,
спремно покрај мене стане.
Бакина слика.