Ноћна тишина
мисли ми збраја
Месечева сен
У грању
нејасне фигуре ваја
Залутала кап кише
линију судбине на длану
ми раздваја
Мистични ветар у даљини
расуте звуке
са звезданом маглином спаја
Да си којим случајем
овде
које би акорде
пожелео да ти одсвирам?
Знам.
Оне којима најверније
твој глас могу да дочарам
Да га као енергију
исцељења упијем
и у ризници ума сачувам