(Панчево)
Песма о граду Панчеву у којем је мој син рођен и живео током
свог кратког живота
Овај град има ту моћ
да се заодене
рухом старог господина
Часног
да маестралним потезом
распростре веселу шареницу
Дуж улица
и окупи јата птица
изнад пространог
општинског трга
Намигне младенцима
на свадбеном весељу
и учествује у
галантном просипању
кумових новчића
у порти барокне цркве
са два торња
Заплаче гласом
новорођенчета,
нашироко удахне срећу
и проживи радост живљења
убогог војвођанског живота
Полагано домаћински.
И испружи своје улице
надалеко
у дремљива банатска поља
и дунавски врбак
све до занемелих
кула светиља
на ушћу двају река
где је и само време
пред том једноставном
лепотом устукнуло
И тако је столећима
поражено узмицало
пре него
што је људска рука
жртвовала
убоги мир овога краја
предајући га токовима
индустријске помаме
Нека.
Овај град
полагано лалински
много за то и не мари
у жељи да у свој ширини,
банатске му душе, пригрли
све што може да опева
боемској поеми
о људима великим и малим
Или само о људима
који га воле или куде
Па опет заволе
на широко осмехнутим
улицама свих делова града
које само делимично могу
погледом да обухвате
Одакле сви токови воде ка центру
у средишту којег је столетни парк
Састајалиште свих и сваког
где часника и мање часног
знаног и незнаног пролазника
био млад или стар
вазда чека липов хлад
и слободно место
на клупи за предах
разоноду и дечији смех
и по неку љубавну реч
Свака клупа као за успут
у поверењу
бећарском ветру
свеколике тајне
„исприповеди“
шаљући их на далеко
низ питоме сокаке
нове и старе
познате и мање знане
Све се у овоме граду зна,
историјат чувених
Аустро – угарских „дућана“
све верзије из оба рата
ко је коме или није
и када дошао на врата
све о игранкама
и легендарним гитаријадама
из времена
послератне Југославије
и скоријим карневалским
маскарадама
Ништа се не заборавља
Све је ту
како је одувек и било
а ново
Ново у старом
старо у новом
И животи свих нас у овом граду
који не престаје
да нас дочекује и испраћа
царски!
Наслоњен на дунавске врбаке
којих је, истини за вољу, све мање
Чека и никуд не жури.
Седи и „гледи“
чекајући назнаке нових
можда бољих времена
сећајући се старих
И изнад свега чува традицију